manifestovati | BS

„Vas koje zovu tuđinima morate znati da nijedno ljudsko biće nije ilegalno. To je samo po sebi kontradikcija. Ljudska bića mogu biti lepa ili lepša, debela ili mršava, u pravu ili u krivu, ali ilegalna? Kako ljudsko biće može biti ilegalno?“
(Eli Wiesel)

Migranti i izbeglice nisu dobrodošli u Evropi. Nakon dugačkog perioda tokom koga je bilo gotovo nemoguće za njih da pobegnu, uđu u zemlju ili emigriraju na legalan način, prelazak preko državnih granica je sada samo “ilegalno” moguć i neretko povezan sa smrtonosnim opasnosima. “Ilegalni” su postali oni koji ostaju iako im boravište nije dopušteno, omogućeno ili tolerisano. Preostale mogućnosti za ulazak ili ostanak se sistematski smanjuju. Na ovaj način se povećava broj onih koji su primorani na ilegalnost. Granice ne samo da razdvajaju teritorije, već razdvajaju i ljudka bića. Granice presecaju sve: institucije socijalne pomoći kao i železničke stanice, gradske center kao i državnu teritoriju. Granice postoje svuda gde se ljudi plaše da budu upitani za njihova dokumenta.

Živeti u obespravljenom, nesigurnom ili ilegalnom statusu znači biti u konstantnom strahu od osude ili ucene, budući da razotkrivanje znači sankcije, pritvor pred deportaciju ili neposrednu deportaciju. To znači biti u stanju ranjivosti i obespravljenosti naspram institucija, poslodavaca i stanodavaca, ali takođe i u slučaju bolesti, nesreća ili napada. Takođe znači strah od društvenih konflikata. Deca nisu u mogućnosti da pohađaju školu ili vrtić, mladi ljudi nisu u mogućnosti da počnu praksu. To znači stalno biti na oprezu.

U borbi protiv rasizma postaje sve važnije da se politički i praktično podrže migranti u njihovoj borbi protiv ilegalizacije, kao i u njihovom pravu da imaju prava. Svaka osoba ima pravo da samostalno odluči gde i kako on ili ona žele da žive. Regulisanje migracije i sistematsko osporavanje prava se suprostavlja zahtevima za jednakost u svim pitanjima od društvenog ili političkog značaja, kao i zahtevima za poštovanje ljudskih prava svake osobe nezavisno od njenog porekla ili papira.

Na ovaj način mi pozivamo na pružanje podrške migrantima kada ulaze u zemlju ili kada su na proputovanju. Mi pozivamo na pružanje pomoći migrantima da dobiju zaposlenje i papire. Mi pozivamo na garantovanje medicinske zaštite, školovanja ili obrazovanja, smeštaja ili sredstava za materijalno preživljavanje.

Zato što – Nijedan čovek nije ilegalan.

Kassel 1997  |  documentaX

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s